Круна Арагона
.svg)
Круна Арагона (кат. Corona d’Aragó; шп. Corona de Aragón) је настала уједињењем Краљевства Арагона и Грофовије Барселоне. Пошто арагонски краљ није имао синова, његова кћерка Петронила од Арагона удала се за грофа од Барселоне, Рамона Беренгера. Син Петрониле и Рамона, Алфонсо II, преузео је 1162. године као гроф Алфонсо I власт у Каталонији и после абдикације његове мајке, 1164, краљевску круну Арагона. Новонастала заједница обухватала је Арагон и Каталонију, а касније се проширила и на велики део Средоземља.
Пере II од Арагона је владао од 1196. до 1213. године. Ђауме I од Арагона (1213-1276) издао је устав и решио да подели земљу својим синовима, али они нису могли да се усагласе.
Најстарији син, Пере III од Арагона, освојио је 1282. Сицилију, али овај поход се развио у рат са Француском. Ово је довело до несугласица и размирица због финансијских проблема због чега се морао да се уведе порез, али убрзо, 1283, су људи захтевали стару слободу. Они су изнудили од краља посебне привилегије за Сарагосу. 1285. Петров старији син, Алфонсо III од Арагона, је послао свог стрица Хајмеа II од Арагона на Мајорку и започео рат са Кастиљом и Француском који је дуго трајао. Алфонса је наследио Хајме II од Арагона 1291-1327) који је чврсто ујединио шпанско царство.
Наследника Ђаумеа II, Алфонсо IV (1327-1336), се борио против Ђеновљана и заједно са Алфонсом XI од Кастиље водио успешне борбе против Мавара. Педро IV (1336-1387) је окончао рат са Ђеновом који је веома нашкодио трговцима Арагона. Он је поново ујединио Мајорку (1344) са Арагоном, али је зато делимично изгубио Сардинију. Године 1348. се борио код Епила и освојио ново утврђење.
Његов син, Хуан I (1387-1396) је изгубио целу Сардинију. Након смрти Хуана и његовог брата Мартина I (1396-1410), многи су се борили за власт, али је за краља изабран Фернандо I од Кастиље (1412-1416), Хуанов нећак.
После Фернанда на власт је дошао његов син Алфонсо V (1416-1458) који је управу препустио супрузи Марији од Кастиље и свом брату Хуану док је он водио ратове. Арагону је прикључио Сицилију и Напуљ.
Шпанско царство заједно са Сардинијом и Сицилијом наследио је Хуан II (1458-1479), који је по својој жени, Бланки, био и краљ Наваре. Он је умро 1479. године.
Од посебног значаја је уставна историја Арагона, када се покренуло питање образовања грађанства. Већ 1118. године грађани Сарагосе добили су многа права.
Градови Арагона и Кастиље увек су се трудили да очувају своје привилегије и слободу. Влада Арагона, коју су чинили заступници више и ниже класе, одлучивала је о рату и слободи, савезима и нагодбама, порезима, новцу, новим и старим законима, пресудама суда.
Католички краљеви и уједињење Кастиље
[уреди | уреди извор]Хуана II наследио је син Фернандо II који се 1469. оженио Изабелом од Кастиље и тако поставио темеље уједињењу хиспанских краљевина у будућу краљевину Шпанију.
Владари Круне Арагона
[уреди | уреди извор] | ||
